МАПИРАЊЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА ВОДЕНИЦЕ У СЕНОКОСУ
MAPPING THE CULTURAL HERITAGE OF THE WATERMILL IN SENOKOS
Autori:
Стефан Јовановић
Немања Павловић
Тара Шегрт
Анђела Милинковић
Download PDF
DOI: 10.46793/Urbanizam26.347J
РЕЗИМЕ: Воденице на Старој планини, посебно у селу Сенокос, представљају значајне споменике народног градитељства и техничке културе који су вековима служили као кључна друштвена средишта руралних заједница. Нажалост, интензивна урбанизација, депопулација села и миграције становништва ка градовима изазвали су масовно напуштање, физичку деградацију и губитак аутентичности ових објеката услед нестручних адаптација. Текст наглашава неопходност интегралне заштите, која не раздваја материјално наслеђе од нематеријалног (знања, вештина и митова), јер пропадање једног директно угрожава опстанак другог. Кључ очувања лежи у прецизном културном мапирању, техничкој документацији и укључивању воденица у савремене урбанистичке и туристичке планове ради обезбеђивања њихове економске одрживости. Квалитативне истраживачке методе, попут теренских обиласка и интервјуа, сматрају се неопходним за разумевање емотивног и друштвеног значаја који заједница придаје овим „живим споменицима“. Напослетку, прихватање начела о свеопштој вредности омогућава да се ово наслеђе посматра као добро свих људи, чиме се уједно чува самобитност и историјско лице српског сеоског предела.
Кључне речи: културно наслеђе, воденица, урбанизам, архитектура
ABSTRACT: The watermills of Stara Planina, particularly in Senokos, are significant monuments of folk architecture and technical culture, having served as vital social hubs for centuries. However, intensive urbanization and rural depopulation have led to widespread abandonment, physical decay, and a loss of authenticity through inexpert renovations. This text emphasizes the necessity of integral protection, bridging the gap between tangible and intangible heritages, such as traditional skills and myths-since the decline of one inevitably threatens the other. Preservation requires precise cultural mapping, technical documentation, and the integration of these structures into modern urban and tourism planning to ensure economic viability. Qualitative research, including fieldwork and interviews, is essential to grasp the emotional and social value these "living monuments" hold for the community. Ultimately, embracing the principle of universal value allows this heritage to be treated as a common good for humanity, thereby preserving the historical identity of the Serbian rural landscape.
Keywords: cultural heritage, watermill, urbanism, architecture
РЕФЕРЕНЦЕ