МАПИРАЊЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА ВОДЕНИЦЕ У СЕНОКОСУ

MAPPING THE CULTURAL HERITAGE OF THE WATERMILL IN SENOKOS

 

Autori:
Стефан Јовановић

Немања Павловић

Тара Шегрт

Анђела Милинковић 

Download PDF
 

DOI: 10.46793/Urbanizam26.347J

 

 

РЕЗИМЕ: Воденице на Старој планини, посебно у селу Сенокос, представљају значајне споменике народног градитељства и техничке културе који су вековима служили као кључна друштвена средишта руралних заједница. Нажалост, интензивна урбанизација, депопулација села и миграције становништва ка градовима изазвали су масовно напуштање, физичку деградацију и губитак аутентичности ових објеката услед нестручних адаптација. Текст наглашава неопходност интегралне заштите, која не раздваја материјално наслеђе од нематеријалног (знања, вештина и митова), јер пропадање једног директно угрожава опстанак другог. Кључ очувања лежи у прецизном културном мапирању, техничкој документацији и укључивању воденица у савремене урбанистичке и туристичке планове ради обезбеђивања њихове економске одрживости. Квалитативне истраживачке методе, попут теренских обиласка и интервјуа, сматрају се неопходним за разумевање емотивног и друштвеног значаја који заједница придаје овим „живим споменицима“. Напослетку, прихватање начела о свеопштој вредности омогућава да се ово наслеђе посматра као добро свих људи, чиме се уједно чува самобитност и историјско лице српског сеоског предела.
 

Кључне речи: културно наслеђе, воденица, урбанизам, архитектура

 

ABSTRACT: The watermills of Stara Planina, particularly in Senokos, are significant monuments of folk architecture and technical culture, having served as vital social hubs for centuries. However, intensive urbanization and rural depopulation have led to widespread abandonment, physical decay, and a loss of authenticity through inexpert renovations. This text emphasizes the necessity of integral protection, bridging the gap between tangible and intangible heritages, such as traditional skills and myths-since the decline of one inevitably threatens the other. Preservation requires precise cultural mapping, technical documentation, and the integration of these structures into modern urban and tourism planning to ensure economic viability. Qualitative research, including fieldwork and interviews, is essential to grasp the emotional and social value these "living monuments" hold for the community. Ultimately, embracing the principle of universal value allows this heritage to be treated as a common good for humanity, thereby preserving the historical identity of the Serbian rural landscape.
 

Keywords: cultural heritage, watermill, urbanism, architecture
 

  РЕФЕРЕНЦЕ

 

  • Љубљенов, Г. Б,  и Ротер-Благојевић, М. (2016). Disappearance of the traditional architecture - The key study of Stara Planina villages. SAJ - Serbian Architectural Journal, 8, 43-58.
  • Мимица, А. Богдановић, М (ур.) (2007). Социолочки речник. Београд: Службени гласник.
  • Ненадовић, С. М. (1980). Заштита градитељског наслеђа. Универзитет у Београду – Архитектонски факултет.
  • Ранчев, Б., Митровић, И., и Васов, М. (2024). Биоклиматски аспекти традиционалне вернакуларне архитектуре Старе планине на примеру села Сенокос. У Зелена градња 2024: Национална конференција са међународним учешћем (стр. 87–92).
  • Уредба о заштити Парка природе „Стара планина”. Службени гласник РС, (23). (2009).
  • Фридрик, Р. (1983). Увод у проучавање старих воденица [Introduction to the study of old watermills]. Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе, XV, 95-116.
  • Абт, Џ. (2014). Порекло јавног музеја. У Ш. Макдоналд (пр.), Водич кроз музејске студије. Clio и Народни музеј.
  • Aymerich, M., & Llorens, L. (2024). Watermills in Bistrica, Serbia: Technical report (7 Most Endangered 2023). Europa Nostra & European Investment Bank Institute.
  • Brannen, J. (2005). Mixing methods: The entry of qualitative and quantitative approaches into the research process. International Journal of Social Research Methodology, 8(3), 173–184.
  • Dragan, A., Crețan, R., & Terian, M. I. (2024). Landscapes of watermills: A rural cultural heritage perspective in an East-Central European context. Heritage, 7(9), 4790-4813.
  • Hodder, I. (1986). Reading the past: Current approaches to interpretation in archaeology. Cambridge University Press.
  • Hillier, B. (1996). Space and spatiality: What the built environment needs from social theory. Architectural Design, 66 (11-12), 31-35.
  • Miller, D. (2010). Stuff. Polity.
  • Smith, L. (2006). Uses of Heritage. Routledge.