КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ КАО РЕСУРС УРБАНЕ РЕГЕНЕРАЦИЈЕ – МОГУЋНОСТИ ИНТЕГРАЦИЈЕ У УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ НА ПРИМЕРУ ЛЕСКОВЦА
CULTURAL HERITAGE AS A RESOURCE FOR URBAN REGENERATION – POSSIBILITIES FOR INTEGRATION INTO URBAN PLANNING: THE CASE OF LESKOVAC
Autor:
Соња Стојановић
DOI: 10.46793/Urbanizam26.353S
Резиме: У савременим концептима одрживог урбаног развоја културно наслеђе све више се препознаје као значајан ресурс просторног идентитета и потенцијал за урбану регенерацију. Простор Лесковца одликује се изразито слојевитим културно-историјским наслеђем које обухвата археолошке локалитете, средњовековна утврђења, традиционалну архитектуру и индустријске комплексе настале у периоду интензивног индустријског развоја током XIX и XX века.
У условима савремених урбаних трансформација јавља се потреба за интегрисаним приступом који омогућава усклађивање заштите културног наслеђа са потребама урбаног развоја. Циљ рада је сагледавање могућности интеграције културних вредности у урбанистичка документа и указивање на значај инструмената планирања у процесима урбане регенерације наслеђа. Кроз осврт на примере добре праксе интегрисаног планирања указује се на потенцијал културног наслеђа као развојног ресурса и важног елемента у обликовању савременог урбаног простора. Адаптивна пренамена индустријских објеката у јавне намене и културне садржаје представља значајан инструмент урбане регенерације, којим се истовремено обезбеђује очување амбијенталних вредности и активирање простора у новим друштвеним функцијама.
Кључне речи: културно наслеђе, урбанистичко планирање, урбана регенерација, културни пејзаж, Лесковац
ABSTRACT: In contemporary concepts of sustainable urban development, cultural heritage is increasingly recognized as an important resource of spatial identity and a potential for urban regeneration. The area of Leskovac is characterized by a distinctly layered cultural and historical heritage that includes archaeological sites, medieval fortifications, traditional architecture, and industrial complexes developed during the period of intensive economic growth in the 19th and 20th centuries.
In the context of contemporary urban transformations, there is a growing need for an integrated approach that enables the harmonization of cultural heritage protection with the requirements of urban development. The aim of this paper is to examine the possibilities of integrating cultural values into urban planning documents and to highlight the importance of planning instruments in the processes of urban regeneration and heritage revitalization. Through a review of examples of good practice in integrated planning, the paper emphasizes the potential of cultural heritage as a development resource and an important element in shaping contemporary urban space. The adaptive reuse of industrial buildings for public and cultural purposes represents an important instrument of urban regeneration, simultaneously ensuring the preservation of ambient values and the activation of space through new social and cultural functions.
Keywords: cultural heritage, urban planning, urban regeneration, cultural landscape, Leskovac
РЕФЕРЕНЦЕ