КРИТИЧКИ ОСВРТ НА EУ ПРАВИЛНИКЕ ГРАЂЕЊА У РУРАЛНИМ ПОДРУЧЈИМА ДУНАВСКОГ РЕГИОНА И МОГУЋНОСТ ЊИХОВЕ ПРИМЕНЕ У СРБИЈИ
CRITICAL REVIEW OF EU BUILDING REGULATIONS IN RURAL AREAS IN THE DANUBE REGION AND THE POSSIBILITY OF THEIR APPLICATION IN SERBIA
Autori:
др Александра Ђукић
др Јелена Брајковић
др Јелена Марић
Емилија Јовић
Јована Стефановић
DOI: 10.46793/Urbanizam26.155D
РЕЗИМЕ: Рурална насеља у Републици Србији суочавају се са недовољно прилагођеним планским инструментима за њихово планирање и изградњу. Иако нормативни оквир, пре свега Закон о планирању и изградњи, препознаје специфичности простора, не постоје адекватни оквири за одрживо уређење и грађење у руралним срединама у функцији очувања идентитета и културног наслеђа. Проблем се огледа и у грађењу објеката који наруавају рурални пејзаж и деградирају идентитет сеоских насеља. Циљ рада је упоредна анализа правилника и смерница за планирање и изградњу руралних насеља у одабраним европским државама, са посебним освртом на искуства Румуније и Мађарске, као и разматрање могућности њихове примене у Србији, на пилот пројекту у Браничевском региону. Истраживање обухвата анализу нормативних решења која се односе на: густину и типологију изградње, очување традиционалне архитектуре и материјала, интеграцију пољопривредних и стамбених функција и очување руралног пејзажа. Резултати указују да успешне моделе карактерише: нормативна диференцијација руралних подручја у односу на урбане зоне, очување руралног пејзажа и очување идентитета просторних амбијената и архитектуре. У контексту Србије, примена ових принципа захтева израду правилника, јачање институционалних капацитета на локалном нивоу и оснаживање сарадње са локалним становништвом и стејкхолдерима. Рад закључује да трансфер добрих пракси није могућ без прилагођавања социо-економском и демографском контексту Србије, али да постоји значајан потенцијал за унапређење планске регулативе, чиме би се допринело одрживом развоју и ревитализацији руралних насеља.
Кључне речи: урбанистичко планирање и пројектовање, културно наслеђе, рурална подручја, регион Дунава, Србија
ABSTRACT: Rural settlements in the Republic of Serbia face insufficiently adapted planning instruments for their development and construction. Although the normative framework, primarily the Law on Planning and Construction, recognizes spatial specificities, there are no adequate frameworks for sustainable planning and building in rural areas aimed at preserving identity and cultural heritage. This issue is further reflected in the construction of buildings that disrupt the rural landscape and degrade the identity of village settlements. This paper aims to provide a comparative analysis of regulations and guidelines for the planning and construction of rural settlements in selected European countries, with particular reference to the experiences of Romania and Hungary, and to examine the possibilities for their application in Serbia in a pilot project of the Braničevo region. The research includes an analysis of normative solutions related to building density and typology, preservation of traditional architecture and materials, integration of agricultural and residential functions, and conservation of the rural landscape. The results indicate that successful models are characterized by normative differentiation of rural areas in relation to urban zones, protection of the rural landscape, and preservation of the identity of spatial settings and architecture. In Serbia, implementing these principles requires developing specific regulations, strengthening local institutional capacities, and enhancing cooperation with local communities and stakeholders. The paper concludes that the transfer of good practices is not feasible without adaptation to the socio-economic and demographic context of Serbia; however, there is significant potential for improving planning regulations, thereby contributing to the sustainable development and revitalization of rural settlements.
Keywords: urban planning and design, cultural heritage, rural area, Danube region, Serbia
РЕФЕРЕНЦЕ