- COASTAL VULNERABILITY AND URBAN PLANNING UNDER SEA-LEVEL RISE: RIJEKA AND CRIKVENICA
- ОБАЛНА РАЊИВОСТ И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ У УСЛОВИМА ПОРАСТА НИВОА МОРА: ПРИМЕРИ РИЈЕКЕ И ЦРИКВЕНИЦЕ
Autori:
dr Igor Ružić / др Игор Ружић
dr Denis Ambruš / др Денис Амбруш
Download PDF
DOI: 10.46793/Urbanizam26.325R
ABSTRACT: The coastal zone of the Republic of Croatia is increasingly exposed to development pressures while representing a highly sensitive system influenced by coastal processes. This paper examines the relationship between urbanization and natural processes along the Adriatic coast, with a focus on geological conditions, coastal erosion, wave action, and sea-level rise. The analysis is based on selected case studies from the Kvarner region, including Rijeka and Crikvenica. In Rijeka, reclaimed areas such as the Central Market are increasingly exposed to flooding, while parts of the Pećine area show instability due to construction near erodible brecciated limestones. In contrast, historical development in Costabella demonstrates better adaptation to natural conditions, although recent interventions highlight less favorable planning practices. In Crikvenica, reclaimed coastal zones have largely been reserved for public use, allowing greater adaptability to future sea-level rise
Keywords: urban planning, coastal vulnerability, geomorphology, Adriatic coast
РЕЗИМЕ: Обални простор Републике Хрватске изложен је све већим развојним притисцима, а истовремено представља изразито осетљив систем под утицајем обалних процеса. У раду се анализира однос урбанизације и природних процеса дуж јадранске обале, са посебним нагласком на геолошке карактеристике, обалну ерозију, деловање таласа и пораст нивоа мора. Анализа је заснована на одабраним примерима са подручја Кварнера, укључујући градове Ријеку и Цриквеницу. У Ријеци су насути делови обале, попут зоне Централне тржнице, све чешће изложени плављењу, док подручје Пећина показује нестабилност услед изградње у близини еродибилних бречастих кречњака. Насупрот томе, историјска изградња на подручју Костабеле показује бољу прилагођеност природним условима, иако новије интервенције указују на мање повољне планерске приступе. У Цриквеници су насути обални простори у великој мери сачувани за јавну употребу, што омогућава већу прилагодљивост будућем порасту нивоа мора, док подручја попут Хавишћа указују на последице изградње преблизу обали. Резултати указују на значајне разлике у приступима урбанистичком планирању и наглашавају потребу за интеграцијом геолошких и обалних процеса у планске процедуре. Њихово занемаривање доводи до повећане дугорочне рањивости, нарочито у насутим и нисколежећим обалним зонама у условима очекиваног пораста нивоа мора.
Кључне речи: урбанистичко планирање, обална рањивост, геоморфологија, Јадран
REFERENCES