УЛОГА ГИС-А У ПРОЦЕСУ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНИРАЊА КРОЗ АНАЛИЗУ И МОНИТОРИНГ ПЛАНОВА ГРАДА ЛЕСКОВЦА СА ОСВРТОМ НА РАЗВОЈ ИСТРАЖИВАЊА ЕФЕКТА ЗЕЛЕНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

GIS IN THE URBAN PLANNING PROCESS THROUGH THE ANALYSIS AND MONITORING OF THE CITY OF LESKOVAC PLANS, WITH A FOCUS ON RESEARCHING THE EFFECTS OF GREEN INFRASTRUCTURE

Autori:

Ивана Момић

Татјана Здравковић

Download PDF
 

DOI: 10.46793/Urbanizam26.179M
 

РЕЗИМЕ: Географски информациони систем представља мрежу хардвера, софтвера у циљу ефикасног прикупљања, анализе, моделовања и приказа геопросторних података. Урбанистичко планирање усмерава урбани развој града у складу с усвојеним вредностима друштва. Пејзажна архитектура је у функцији естетског обликовања градова, са позитивним утицајем на животну средину. На изглед три одвојене дисциплине се преплићу и употпуњују на разне начине. У процесу урбанистичког планирања ГИС има улогу у систематскоj анализи просторних података - постојеће и планиране намене земљишта, природних ресурса и ограничења, просторне расподеле становништва, инфраструктурне опремљености и саобраћајне мреже, што значајно унапређује планирано решење. У процесу мониторинга планова, уз помоћ ГИС-а се постиже боља транспарентност и ефикасност у праћењу реализације урбанистичких и стратешких докумената, што опет доводи до унапређеног процеса планирања. Географски информациони систем у урбанизму и планирању јасно заузима своје место, али се поставља питање: да ли је ГИС довољно ''искоришћен'' у унапређењу процеса планирања и да ли доприноси одрживом урбаном развоју Лесковца.

Кључне речи: ГИС; Урбанистичко планирање; Пејзажна архитектура, Лесковац

ABSTRACT: A Geographic Information System (GIS) represents an integrated framework of hardware and software designed for the efficient collection, analysis, modeling, and visualization of geospatial data. In a technical sense, urbanism encompasses both the planning and the realization of physical structures within the spatial environment inhabited by humans. Landscape architecture serves the purpose of aesthetic urban shaping, while simultaneously exerting a positive impact on the environment. Although seemingly separate, these three disciplines intertwine and complement each other in various ways.

In the planning phase, GIS facilitates a rigorous analysis of spatial variables—ranging from land-use patterns and demographic distribution to infrastructural constraints—thereby optimizing the final design. Furthermore, during the monitoring phase, it ensures transparency by tracking document implementation in real-time. However, a critical question persists: Is the potential of GIS being fully leveraged in Leskovac to catalyze truly sustainable urban evolution, or does its application remain underutilized?

Keywords: GIS; Urban planning; Landscape architecture, Leskovac