САВРЕМЕНИ (АНТИ)УРБАНИЗАМ И УРБАН(Т)ИСТИ: О УЛОЗИ И ОДГОВОРНОСТИ

CONTEMPORARY (ANTI)URBANISM AND (ANTI)URBANISTS: THE ROLE AND RESPONSIBILITY

Аутори:

Александра В Милошевић

Милијана Петковић Костић

Download PDF
 

DOI: 10.46793/Urbanizam26.029M
 

РЕЗИМЕ: У постсоцијалистичком периоду у Србији, Закон који регулише урбанистичку област се значајно мењао; са сваком променом урбанистима је одузимана моћ деловања, да би се претворили у техничке цртаче моћницима на више нивоа. Урбанисти данас немају глас у процесу доношења одлука, њихова стручност је на захтеваном минимуму, а одговорност на индивидуалном нивоу. Последњих година појавила се агресивна изградња на уштрб квалитета живота становника градова, која озбиљно напада јавни интерес и садржаје. Ситуација у урбанизму се претворила у скуп неравнотеже и сукоба политике и профита са једне и преосталог ентузијазма струке и грађана са друге стране. Игнорисање озбиљних урбанистичких проблема доводи до вишедеценијске непоправиљиве штете у простору, што нас удаљава од градова уз подсећање на анти-урбанизам. Овај рад даје осврт на данашњу ситуацију из позиције урбанисте – архитекте и пејзажног архитекте.   

 

Кључне речи: урбанизам, анти-урбанизам, пејзажни урбанизам, актери планског процеса

 

ABSTRACT: In the post-socialist period in Serbia, urban planning legislation has undergone significant changes. This change formed a new structure of power, degrading the role of urban planners into the role of infographic professionals. Urban planners today have no participation in the decision-making process, their expertise is at the required minimum, and responsibility at the individual level. In recent years, aggressive construction has significantly impacted urban environment, degrading the quality of city life and compromising the public interest and facilities. Urban planning process is characterised by conflicts and imbalance between profit and political actors on one side, and the enthusiasm of professional minorities and civil actors on the other. Ignoring serious problems in urban planning process, leads to irreparable long - term damage to the urban space, which in turn drives people outside of the city as a reminiscent of anti-urbanism. This paper shows two perspectives on current situation of urban planning, seen through the medium of architecture and landscape architecture.

 

Keywords: urbanism, anti-urbanism, landscape urbanism, urban planning process actors
 

  РЕФЕРЕНЦЕ

 

  • Glass, R. (1989). Clichés of urban doom and other essays. New York: Basil Blackwell Ltd
  • Jacobs, J. (2011). Смрт и живот великих америчких градова. (М. Јанковић, прев.). Нови Сад: Mediterran publishing 
  • Meason, G. L. (1828). On the landscape architecture of the great painters of Italy. London: C. Hullmandel's Lithographic Establishment.
    https://onlandscapearchi00meas
  • Waldheim, C. (ed.) (2006). The landscape Urbanism Reader. Princeton Architectural Press
  • Waldheim, C. (2016). Landscape as Urbanism: A general Theory. Princeton University Press
  • Ђураковац, А. (12. март 2018). Pejzažne arhitekte: kako smo zaista nastali? Preuzeto 18. aprila 2026, sa https://pejzaznaarhonline.wordpress.com/2018/03/12/pejzazne-arhitekte-kako-smo-zaista-nastali/
  • Тошковић, Д. (2006). Увод у просторно и урбанистичко планирање (друго, допуњено издање). Београд: Академска мисао
  • Чакарић, Ј (2024). Урбана трансформација 1: од архетипа до савременог града (електронски извор). Сарајево: Универзитет у Сарајеву - Архитектонски факултет
  • https://www.upa.org.rs/